Пренос и патогенеза мачје панлеукопеније

Како се шири мачја панлеукопенија?

Вирус мачје панлеукопеније (ФПВ) је вирус без омотача (вирус без овојнице, вирус без омотача). Вируси без овојнице су отпорнији на физичке факторе и хемикалије од вируса са омотачем. Вируси без омотача имају одличну отпорност на топлоту и лако могу да издрже тешке услове у гастроинтестиналном тракту, укључујући јаку киселост желудачног сока и јаку алкалност жучи. Због тога су цревне инфекције често узроковане овим вирусима. Они такође могу преживети одређене процесе дезинфекције. У суштини, то значи да ови вируси остају живи и заразни у овим тешким условима. ФПВ може да преживи неколико месеци у отвореном окружењу, а чак и више од годину дана у одговарајућем окружењу. Поред времена преживљавања, ФПВ има отпорност на мраз и може да преживи пола сата на високим температурама изнад 56 степени, а алкохол и јодофор на њега не утичу.

Осетљиве животиње

Осетљиве животиње су углавном мачићи, посебно мачићи који нису вакцинисани или потпуно имунизовани, и мачићи који не доје. Први нису добили адекватну ФПВ заштиту од вакцине, док други нису добили заштиту мајчиних антитела (МДА) из мајчиног млека.

Извор инфекције

Мачке заражене ФПВ-ом, посебно оне са клиничким симптомима, могу да се детоксикују путем измета, урина, пљувачке, повраћања итд. Заражене мачке могу детоксиковати спољашњи свет кроз измет до 6 недеља. Вируси се могу брзо акумулирати у погођеним срединама. Пошто је ФПВ веома заразан, осетљиве животиње се и даље могу заразити чак и са површинама које су темељно дезинфиковане. Због тога се изолација или улазак у такво окружење препоручује само за мачке које су успешно вакцинисане и које су им пружиле адекватну заштиту од ФПВ.

Режим ширења

Осјетљиве животиње се првенствено инфицирају ФПВ-ом путем директног контакта са зараженим животињама, или путем оралног или респираторног контакта са контаминираном храном, водом за пиће, прибором и околином. Поред тога, ФПВ се такође може пренети вертикално кроз плаценту и механички преко артропода.

Патогенеза вируса мачје панлеукопеније

Вирус мачје панлеукопеније (ФПВ) изазива системску инфекцију. Вирус се преноси фекално-оралним путем, умножавајући се у почетку у орофарингеалном ткиву, а затим се шири на скоро сва ткива ацелуларном виремијом. ФПВ захтева репликацију у ћелијама С-фазе које се брзо деле и пролиферишу, које се обично налазе у митотички активним ткивима. ФПВ се везује за трансферинске рецепторе (ТФР) ових ћелија ткива и користи ове рецепторе да уђе и инфицира ћелије. Ткива са активном митозом укључују: епител цревне крипте, лимфоидно ткиво, коштану срж, итд. У зависности од локације захваћених ћелија, одговарајуће ткиво ће бити подвргнуто патолошким променама, што ће резултирати одговарајућим клиничким манифестацијама.

ФПВ инфицира лимфоидно ткиво, потенцијално доводи до ћелијске исцрпљености и функционалне имуносупресије. Лимфопенија може бити последица лимфолизе или индиректно због миграције лимфоцита у ткива. Коштана срж је захваћена, а вирусна репликација се јавља у прогениторним ћелијама, са израженим ефектима на скоро све популације ћелија коштане сржи, што резултира недостатком свих популација леукоцита, који се назива "панлеукопенија".

Карактеристика ФПВ репликације је скраћивање цревних ресица. Вирус се умножава у ћелијама које се брзо деле унутар цревних крипта, ометајући регенерацију цревних епителних ћелија, што доводи до скраћених цревних ресица. Озбиљност је у корелацији са прометом епителних ћелија, а коинфекција са другим ентеровирусима (нпр. мачјим коронавирусом) такође може повећати тежину болести. Интраутерини пренос ФПВ-а или перинаталне инфекције могу утицати на развој централног нервног система. „Синдром мачје атаксије“ је резултат литичке инфекције Пуркињеових ћелија код мачића, што доводи до поремећеног развоја малог мозга.